Cr­no­gor­ska po­li­ci­ja, u sa­rad­nji sa Spe­ci­jal­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal uhap­si­la je ju­če Pod­go­ri­ča­ni­na Va­sa Uli­ća (57), zbog sum­nje da je umi­je­šan u me­đu­na­rod­ni šverc dro­ge. To je po­tvr­đe­no iz Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva. Do hap­še­nja je do­šlo na­kon što je in­stru­men­ti­ma me­đu­na­rod­ne prav­ne sa­rad­nje po­li­ci­ja Austra­li­je, gdje je Ulić jed­no vri­je­me ži­vio, do­sta­vi­la cr­no­gor­skim dr­žav­nim or­ga­ni­ma do­ka­ze da je umi­je­šan u me­đu­na­rod­ni šverc nar­ko­ti­ka. Ulić je uhap­šen u Pod­go­ri­ci ju­če oko 14 ča­so­va. Pred­met je u cr­no­gor­skom tu­ži­la­štvu for­mi­ran sre­di­nom 2015. go­di­ne, ali je kon­tro­verz­ni Pod­go­ri­ča­nin tek sa­da uhap­šen.
Pri­pad­ni­ci spe­ci­jal­nog ti­ma su pre­tre­sa­li ku­ću Uli­ća na Ka­ka­ric­koj go­ri, a pri­li­kom pre­tre­sa ni­je pro­na­đe­no ni­šta. On će sju­tra bi­ti pri­ve­den tu­ži­o­cu ko­ji će ga sa­slu­ša­ti na okol­no­sti dje­la ko­je mu se sta­vlja na te­ret.
Uli­ća su austra­lij­ski me­di­ji, po­zi­va­ju­ći se na po­dat­ke ta­mo­šnjih is­tra­žnih or­ga­na, pri­je par go­di­na ozna­ča­va­li vo­đom jed­nog od naj­ve­ćih svjet­skih nar­ko-kar­te­la. Tih op­tu­žbi na nje­gov ra­čun bi­lo je i ra­ni­je. U ri­jet­kim jav­nim na­stu­pi­ma, Ulić je de­man­to­vao sve op­tu­žbe, is­ti­ču­ći da mir­no ži­vi u Cr­noj Go­ri.
Me­dij­ski na­vo­di da se Uli­ćev kar­tel ba­vio šver­com ve­li­kih ko­li­či­na he­ro­i­na, ko­ka­i­na, me­tam­fe­ta­mi­na i ka­na­bi­sa, me­đu­tim, ima­li su upo­ri­šte u na­la­zi­ma is­tra­ge ko­je je slu­žba za spre­ča­va­nje šver­ca dro­ge u Austra­li­ja pri­ku­pi­la u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na.
Na por­ta­lu „austra­li­jan” još pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ob­ja­vlje­no je da je Ulić pod lu­pom is­tra­žnih or­ga­na. Autor tog tek­sta Čarls Mi­ran­da imao je uvid u po­vjer­lji­va do­ku­men­ta i pro­cje­ne Austra­lij­ske sa­ve­zne po­li­ci­je (AFP), u ko­ji­ma je na­ve­de­no ka­ko bal­kan­ska kri­mi­nal­na gru­pa funk­ci­o­ni­še. Ta­da je re­če­no da tu kri­mi­nal­nu gru­pu pred­vo­de ma­hom dr­ža­vlja­ni Austra­li­je, na­vod­no na če­lu sa Uli­ćem, ko­ji je tu ze­mlju na­pu­stio za­u­vi­jek 2005. go­di­ne. Dro­gu iz Ju­žne Afri­ke šver­cu­ju i u Evro­pu i Kinu.
Za Uli­ća je por­tal „austra­li­jan” na­veo da je do­šao da ži­vi u Austra­li­ju 1979. go­di­ne. Pr­vo je, ka­ko se na­vo­di u tek­stu, ne­ko­li­ko go­di­na ra­dio kao sit­ni voj­nik, di­stri­bu­i­ra­ju­ći dro­gu, ali je vre­me­nom po­stao šef or­ga­ni­za­ci­je to­li­ko ve­li­ke da vr­lo ma­lo po­šilj­ki dro­ge ula­zi u Austra­li­ju mi­mo nje­go­vog zna­nja ili do­zvo­le.
Sam Ulić je, ka­ko je ta­da tvr­đe­no, po­ve­zan sa šver­com šest to­na me­tam­fe­ta­mi­na i sto­ti­na ki­lo­gra­ma he­ro­i­na ko­ji ula­ze u Austra­li­ju sva­ke go­di­ne.
Pre­ma austra­lij­skim oba­vje­štaj­nim iz­vje­šta­ji­ma, Ulić je opi­san kao pa­met­na, sta­bil­na i opa­sna oso­ba, da ži­vi kao voj­vo­da u zam­ku na pe­ri­fe­ri­ji cr­no­gor­skog glav­nog gra­da, okru­žen ze­le­nim po­lji­ma sa pri­vat­nim vi­no­gra­dom lo­za uve­ze­nim iz Ju­žne Austra­li­je. Na­vod­no ga ču­va ma­la ar­mi­ja te­ško na­o­ru­ža­nih lju­di.
Na­vo­đe­no je i da je Ulić po­bje­gao iz Austra­li­je 2005. go­di­ne ka­da je po­li­cij­ska Ko­mi­si­ja za kri­mi­nal i sa­ve­zna po­li­cvi­ja te ze­mlje po­če­la da ga is­pi­tu­je zbog ot­kri­va­nja i od­u­zi­ma­nja dro­ge i neo­bja­vlje­nih na­ru­če­nih ubi­sta­va.
U no­vem­bru 2004. go­di­ne Ulić je osum­nji­čen za uče­šće u šver­cu 160 ki­lo­gra­ma ek­sta­zi­ja ko­ji je sti­gao u Austra­li­ju iz Bel­gi­je, skri­ven u kon­tej­ne­ru sa na­mje­šta­jem. Pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost za­ple­ne je bi­la 50 mi­li­o­na austra­lij­skih do­la­ra. Po­li­ci­ja u Austra­li­ji je pret­po­sta­vlja­la da je or­ga­ni­za­tor bio Ulić ko­ji je već ta­da po­vre­me­no bo­ra­vio u Ri­mu i na­vod­no je ta­mo po­sred­stvom „Ve­stern Uni­o­na” pri­mao ve­li­ke svo­te nov­ca ko­je su mu sla­li čla­no­vi ban­de iz Sid­ne­ja, za­du­že­ni za pro­da­ju nar­ko­ti­ka na ma­lo i nji­ho­vu di­stri­bu­ci­ju po ci­je­loj Austra­li­ji. To mu je bio sig­nal da istog mo­men­ta na­pu­sti Austra­li­ju u ko­ju se, na­vod­no, vi­še ni­je vra­ćao. M.V. – M.V.P.


Pra­ćen du­že od 20 go­di­na

Iz po­li­ci­je je sa­op­šte­no da je Ulić pra­ćen vi­še od 20 go­di­na.
– Is­tra­ga pro­tiv V.U. je vo­đe­na od stra­ne Od­sje­ka za bor­bu pro­tiv dro­ge Upra­ve po­li­ci­je MUP-a Cr­ne Go­re, Sa­ve­zne po­li­ci­je Austra­li­je, Ko­mi­si­je za kri­mi­nal Austra­li­je i austra­lij­ske Ca­ri­ne i to u pe­ri­o­du od ju­la 2007. go­di­ne do ma­ja 2008. go­di­ne, u ko­or­di­na­ci­ji tu­ži­la­šta­va dvi­je ze­mlje. Sa­mo u na­ve­de­nom pe­ri­o­du pri­ku­plje­ni su do­ka­zi ko­ji uka­zu­ju na sum­nju da je V.U. bio vo­đa kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, da je u du­žem vre­men­skom pe­ri­o­du or­ga­ni­zo­vao kri­jum­ča­re­nje ve­li­kih ko­li­či­na nar­ko­ti­ka iz dru­gih dr­ža­va na te­ri­to­ri­ju Austra­li­je, gdje se vr­ši­la da­lja pre­ra­da i di­stri­bu­ci­ja, tj. pro­da­ja dro­ge. V.U. je, ka­ko se sum­nja, pret­hod­nih go­di­na or­ga­ni­zo­vao kri­jum­ča­re­nje 60 ki­lo­gra­ma MDMA iz dru­gih ze­ma­lja u Austra­li­ju, gdje su čla­no­vi nje­go­ve kri­mi­nal­ne gru­pe vr­ši­li pre­ra­du MDMA, tj. pro­iz­vod­nju ta­ble­ta ek­sta­zi­ja, na­mi­je­nje­nih da­ljoj pro­da­ji na ile­gal­nom nar­ko-tr­ži­štu Austra­li­je. Is­tra­ga je re­zul­ti­ra­la li­še­njem slo­bo­de če­ti­ri čla­na ove kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, ko­ji su u Austra­li­ji pra­vo­sna­žno osu­đe­ni na iz­dr­ža­va­nje za­tvor­ske ka­zne i to: F.K. na 17 go­di­na, R.Lj. na 25 go­di­na, D.P. na 17 i D.M. na 14 go­di­na za­tvo­ra – sa­op­šte­no je iz UP.


Svje­dok aten­ta­ta na Dra­ško­vi­ća

Još 2008. go­di­ne „Dan” je pi­sao o op­tu­žba­ma u Austra­li­ji na ra­čun Va­sa Uli­ća da je umi­je­šan u šverc dro­ge. Ta­ko­đe, Ime Va­sa Uli­ća i nje­go­vog bra­ta Ni­ko­le po­mi­nja­no je i u is­tra­zi oko po­ku­ša­ja aten­ta­ta na Vu­ka Dra­ško­vi­ća u Bu­dvi 1999. go­di­ne. Njih dvo­ji­ca su bi­li ozna­če­ni u me­di­ji­ma kao mo­gu­ći svje­do­ci, ali se na­vod­no ni­ka­da ni­je­su oda­zva­li po­zi­vi­ma su­da ni u Cr­noj Go­ri ni u Sr­bi­ji.